BIBLIJSKA BOLEST DOŠLA NA GRANICE: Da li Srbi treba da se plaše GUBE? Čuveni Dr Radovanović sve detaljno objasnio!

Vest o potvrđenim slučajevima gube u susedstvu ponovo je otvorila pitanje koliko su evropske zemlje danas zaštićene od bolesti koje se decenijama nisu pominjale u javnosti. Nakon što su zdravstvene vlasti u Hrvatskoj i Rumuniji reagovale zbog registrovanih infekcija i zatvaranja objekata u kojima je došlo do kontakta sa obolelima, u fokus je dospela lepra - oboljenje koje se u savremenoj medicini smatra retkim, ali koje i dalje nosi snažan simbol straha.

U Hrvatskoj je zabeležen slučaj kod stranog državljanina poreklom iz Nepala, dok je u Rumuniji opasna zaraza buknula u elitnom spa centru. Ovi slučajevi otvorili su niz pitanja, koliko je lepra danas opasna, koliko je zarazna i da li postoji realna mogućnost da se pojavi i u Srbiji.

Na ta pitanja odgovara epidemiolog, doktor Zoran Radovanović, koji objašnjava da je strah koji se trenutno širi javnošću u velikoj meri neosnovan.

"Stvorena je nepotrebna panika"

- Stvorena je nepotrebna panika. To je bolest, što se nas tiče, bolest prošlosti. Mi već jedno 70 godina nismo imali lepru, ali u kolektivnom istorijskom sećanju biti gubav je pojam strašnog. Gubavac znači ekskomuniciraju vas iz verske zajednice, iz naselja u kome ste živeli vas proteraju, nosite zvončiće, živite negde na obodu šume i hranite se pomijama. To je tako bilo, jer bolest je drevna, opisana je još pre 3000 godina, ali se ona mnogo izmenila, mnogo je manje zarazna. Ona je sad skoro nezarazna. Vi morate da provedete godine ili bar mnogo meseci sa bolesnikom i to u istom domaćinstvu da biste se zarazili - objašnjava dr Radovanović.

Doktor Radovanović ističe da savremena medicina danas potpuno drugačije posmatra lepru nego u prošlosti, te da su okolnosti u kojima se bolest može preneti izuzetno specifične i retke.

Kako se bolest zapravo prenosi

Govoreći o načinu prenosa, Radovanović naglašava da kratkotrajan ili površan kontakt ne predstavlja rizik.

Bolest se prenosi sekretima iz nosa i ždrela, ali ni to samo po sebi nije dovoljno da dođe do zaraze.

- Nije dovoljno da sedite s njima, on kašlje i kija, jer bolest se prenosi sekretom iz nosa i ždrela. Važan je dugotrajan, ponavljan kontakt sa izvorom zaraze, sa bolesnikom. I čak i tada 95% osoba se ne zarazi. Potrebno je više godina da se živi u domaćinstvu sa obolelim - objašnjava naš čuveni epidemiolog.

Prema njegovim rečima, i u takvim uslovima većina ljudi ostaje zdrava, jer je prirodna otpornost populacije danas znatno veća nego ranije.

Podmukli početak bolesti i kasni simptomi

Jedan od razloga zbog kojih se lepra u prošlosti teško dijagnostikovala jeste njen neprimetan početak. Doktor Radovanović objašnjava da bolest može godinama da se razvija bez jasnih simptoma.

- Bolest počinje neprimetno. Postoje dva oblika, pa onda od toga zavisi kakav će biti oblik mrlja. Da li će se promeniti boja kože. Pa bude ili bleđa ili tamnija. I oblik bude manji ili više pravilan. I javljaju se čvorići. To su zadebljanja površnih nerava. Najčešće tako bolest počinje. Ljudi iz krajeva gde je bolest endemska odmah to prepoznaju - objašnjava doktor.

Kako bolest napreduje, dolazi do ozbiljnih oštećenja nerava, što može dovesti do teških posledica ukoliko se ne leči.

Teške posledice nelečene lepre

Radovanović opisuje kako gubitak osećaja u ekstremitetima dovodi do ponovljenih povreda koje oboleli često i ne primeti:

"Prsti postanu neosetljivi, pa onda se traumatizuju, vi dodirnete ringlu, a ne primetite, u vodi se isto ne primetite i onda dolazi do infekcija i te ponavljane infekcije vode, vi amputaciji praktično, otpadne falanga tako da ostanu patrljci. Drugi razlog je što zbog tromosti, nervni sistem je oštećen i onda se i resorbuje to tkivo, tako da javlja se i neko 'lavlje lice', to nije baš specifično, ali je karakteristično za lepru da čovek dobije izgled lica koja liči na lava"

Uprkos ovim teškim slikama, lekar naglašava da su ovakvi slučajevi danas izuzetno retki i uglavnom vezani za sredine sa lošim zdravstvenim uslovima.

Nema razloga za strah, ali ima za oprez za nešto drugo

Ako se bolest na vreme prepozna i započne lečenje, ne postoji opasnost po okolinu, naglašava Radovanović. Savremena terapija sprečava dalje širenje infekcije, a oboleli mogu normalno da borave u društvu.

On podseća da su danas higijenski uslovi neuporedivo bolji, da je imunitet populacije jači, kao i da vakcinacija protiv tuberkuloze delimično štiti i od lepre, jer je reč o srodnim mikroorganizmima.

Zaključuje da trenutna uznemirenost više liči na lažnu uzbunu nego na realnu pretnju, te da bi fokus javnosti trebalo da bude na bolestima koje su zaista prisutne i znatno rasprostranjenije.

- Treba da budemo svesni da takva bolest postoji, ali treba da se čuvamo bolesti koje su mnogo verovatnije da će nas pogoditi - zaključio je epidemiolog.

Umesto straha od gube, poručuje, racionalnije je razmišljati o gripu, kovidu i drugim infekcijama koje su trenutno u opticaju i koje predstavljaju daleko veću opasnost po javno zdravlje.

Bonus video:

(Espreso/blic)